NOVAK ĐOKOVIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU O SINERU I ALKARAZU! Srbin otvorio dušu pred prvi meč u Šangaju - pričao o sinu Stefanu, a poruka za naredne rivale je moćna!
Novak Đoković u drugom kolu mastersa u Šangaju igra protiv još jednog veterana, Hrvata Marina Čilića.
Pred sutrašnji meč Novak se obratio novinarima na konferenciji za medije:
- Ovaj turnir je bio veoma važan u mojoj karijeri zbog podrške i naklonosti koju sam dobio od ljudi ovde. Volim da igram pred kineskom publikom, osećam se kao kod kuće i dobijam posebnu energiju. To je glavni razlog zašto sam odlučio da se takmičim ovde ove godine. Ne dobijam toliko podrške nigde drugde u svetu kao ovde, osim u svojoj zemlji, naravno - rekao je na početku svog izlaganja, pa započeo priču o svom sinu:
- Moj sin mnogo igra tenis, ima ogromnu strast prema tom sportu i veoma je informisan o svemu što se dešava. Želeo je da dođe sa mnom u Kinu, ali ima školske obaveze. Fantastično je dobiti toliko podrške i strasti od moje supruge i dece; oni su moji najveći fanovi. Oni me vide kao najboljeg, a kada se osećam loše, podsećaju me na sve što sam postigao i šta mogu da nastavim da radim. Njihova podrška je ključna za mene.
Tešku mu je da parira Alkarazu i Sineru.
- Da, to sam rekao posle US opena, jer sam zaista osećao da igranje na tri seta protiv ovih momaka u kasnijim fazama turnira je za mene veliki izazov. Osećam se kao da ne ulazim tako svež kao oni u polufinalu. I to je u redu, biologija je takva i to moram da prihvatim.
Ipak, Đoković još uvek želi da igra i da pobeđuje.
- Naporno radim jer i dalje želim da ih izazivam, da izazovem sebe, da vidim koliko mogu da igram... Na ovim turnirima koji se igraju na dva dobijena seta, svre kraće taje... Osećam da na mastersima imam veću šansu da osvojim trofej ili ostvarim značajniji rezultat. Pored poraza od njih dvojice, koji su najbolji na svetu, mislim da sam igrao dobar tenis, a plasman u polufinale svakog grend slema daje predstavu o konzistentnosti mog tenisa. Zadovoljan sam time. Ali, ja volim da pobeđujem, imao sam sreću da iskusim najlepše stvari u ovom sportu, tako da za mene nije idealno kad gubim i od najboljih igrača na svetu. Nisam obeshrabren. Zaista, u ovom trenutku, ne igram samo da bih osvajao trofeje, već i da bih dobio naklonost navijača i doprineo razvoju tenisa širom sveta. To me motiviše. Naježim se kada izađem na teren i čujem ljude kako skandiraju moje ime.